Početak » Opšta kategorija » Трговинa људима ропство 21. вијека.

Трговинa људима ропство 21. вијека.

Start here

Трговину људима неки су описали као ропство 21. века. Иако је постојање ове појаве евидентно и познато све већем броју људи, размјере које је трговина људима попримила у протеклим годинама, захтијевају још већу пажњу и ангажовање опште и стручне јавности, као надлежних институција. Извештаји говоре да сваке године до четири милиона људи постане жртвама трговине људима. У најновијем извештају Међународне организације рада, када се говори о принудном раду, наводи се процена да се у сваком тренутку тргује са 2,5 милиона жртава, при чему су најмање једна трећина жртве трговине због економских разлога. Међу онима који се баве борбом против трговине људима, све више људи сматра да је садашња усмјереност пажње на сексуално искориштавање жена и девојака преуска и да је потребно обезбедитити додатне ресурсе како би се изучили и други облици трговине људима, као што је радна експлоатација.

Обавештајни извори указују на то да је трговина људима један од незаконитих послова са највећом брзином и стопом раста у свијету. Иако је због тајне природе организованог криминала немогуће прибавити поуздане и потпуне податке, познато је да су три најзначајније делатности и три најиздашнија извора финансирања организованог криминала у свијету трговина дрогом, људима и оружјем. Процјене о добити која се на тај начин остварује су различите, али апсолутна величина незаконито зарађених прихода несумњиво је значајна. Поуздани извори наводе распон од око 800 милијарди америчких долара за трговину дрогама, оружјем и људима. Према Извештају о стању организованог криминала у Европској Унији (2004.), само се од трговине људима у свету годишње заради између 8,5 и 12 милијарди еура. МОР је недавно изнео процену према којој годишња зарада од експлоатације рада жена, деце и мушкараца, жртва трговине људима, износи 32 милијарде америчких долара.

Темељни разлози за овај растући проблем могу се поделити у „гурајуће“ („push“) и „вукуће“ („pull“) факторе.

Међу „push“ факторима најприсутнији су сиромаштво, незапосленост, дискриминација (којој су често изложене жене и мањинске групе), те уопште неоптимистичка предвиђања када је будућност у питању (важи за све већи број људи широм свијета).

Међу „pull“ факторима примјетно је снажно дејство „потражње“ у сивим економијама које требају послове и услуге који су по својој природи незаконити или се извршавају у незаконитим условима. Притом, нарочито је присутна велика потражња за јефтином и непријављеном радном снагом у пољопривреди, домаћинствима, фабрикама, као и за ђевојкама, односно женама које се приморавају на проституцију (за растућу сексуалну индустриј)у, или за људима којима се узимају органи за потребе трансплантације. На попис, ове врсте фактора, треба додати принудне бракове и незаконита усвајања. Често се, као „pull“ фактор јавља и то, што су ови послови боље плаћени на западу неко у земљама поријекла.

Сходно тренутном стању и деловању „push“ и „pull“ фактора, лица које траже могућност да побољшају своје животне услове често упадају у замку криминалних организација које их потом искориштавају. Под маском путничких агенција или агенција за запошљавање, криминалне организације често нуде цјеловити „пакет“ који обухвата и путовање и запошљавање, укључујући и лажне личне и путне исправе, кад је то потребно.

С гледишта учинилаца, трговина људима је посао који уз низак ризик доноси високи профит. Број судских пресуда за извршење овога злочина прилично је мали, упркос томе што је све очигледније да је трговина људима присутна широм свијета. Разлог за то лежи у читавом низу фактора. Реакције на трговину људима различите су од једне земље до друге, а забрињавајућа је и неусклађеност законодавне регулативе и поступака откривања и доказивања, на националном и међународном ниовоу.

Трговина људима може бити, како национално, тако и транснационално кривично дјело и одвијати се унутар граница једне државе (тзв. унутрашња трговина људима) или прекогранично. Дуге руте трговине људима, често, крећу из земље поријекла жртава трговине људима, пролазе кроз неколико транзитних земаља и, на крају, досежу до одредишне земље у којој се и проводи искориштавање. Иако се, неретко, неке земље сматрају искључиво земљама поријекла (нпр., земље у транзицији), а друге одредишним земљама (нпр., развијене земље), у стварности таква разлика не постоји. Таква подјела земаља представља претјерано поједностављивање, будући да су руте постале сложене, и многе су земље присутне у све три фазе трговине људима (могу бити, и земље поријекла, и транзитне, и одредишне земље истовремено – нпр., државе као што су Пољска, Чешка, Словачка, Литвнија, Латвија и Естонија, Румунија, као и неке државе бивше Југославије данас су места одредишта и транзитних тачака за жене из мање развијених источно Европских земаља међу којима су Руска федерација, Бјелорусија, Украјина и Бугарска). Због тога је, исправно и важно користити појмове „земља поријекла“, „транзитна земља“ и „одредишна земља“ само у односу на поједине случајеве, а не за генерално етикетирање земаља.

Припадници полиције који се баве сузбијањем трговине људима морају се носити са читавим низом специфичних потешкоћа. Прво и темељно питање је, како препознати жртву трговине људима, како такав случај разликовати од других случајева непријављеног рада, незаконите миграције, односно кријумчарења миграната, легализоване, односно нелегализоване проституције, кријумчаре итд. Додатан фактор представљају потешкоће које могу настати након пријављивања кривичног дјела и током контакта полиције са жртвом, а што није случај код већине других кривичних дјела. До тога долази због начина рада трговаца људима који за последицу има и савим другачије ситуације него код већине других кривичних дјела, у којима су жртве, обично, одмах спремне сарађивати. Радећи на откривању и расветљавању ових кривичних дјела, службена лица полиције морају бити свјесна чињенице да је то системски фактор. Наравно, злочине треба решавати независно од потешкоће на које се неминовно наилази, и без непријатељског односа према жртава због „недовољне“ сарадње. Поред тога, службено лице увек треба да има у виду и стање у коме се жртва трговине налази (пост трауматски стрес).

Још један елемент, који треба узети у обзир, тиче се свијести полиције, и других служби за примену закона, о томе да је препознавање и долажење до кључних актера у мрежама трговине људима, често, веома тешко. Тај елемент игра важну психолошку улогу код службеника полиције и доводи до фрустрације, ниске мотивације за решавање таквих случајева, цинизма, малодушности и сл. Важно је, да полицајци буду свјесни постојања низа тактичких начина супротстављања злочину трговине људима.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: